Sećate li se kada su vam roditelji tokom detinjstva iznova i iznova, gotovo neumorno, ponavljali: „Pre i posle jela treba ruke prati!“, „Primakni se stolu dok jedeš i ispravi leđa!“, „Ne vuci noge dok hodaš!“? Sasvim sigurno je da ove, i njima slične, rečenice pamtite kao svojevrsne naredbe, koje ste, ruku na srce, nevoljno obavljali, uz prekrštene ruke i ljutit izraz lica. Nikada nam nije bilo jasno zbog čega je, zaboga, toliko važno kako sedimo za stolom? Zar nije svejedno da li nam je jedna ruka na stolu, a druga ne, da li smo se nadlaktili na sto, ili se gotovo ispružili na njemu? I zar je toliko važno da li ćemo vući noge dok hodamo, kad nas u tom trenutku već svakako mrzi da koračamo, a imati isključivo onu obuću koja je lepa, a ne i kvalitetna? Zaista nije svejedno! Zbog čega? Zbog potencijalne krive kičme i ravnih stopala. Mame i tate to veoma dobro znaju, pa upravo otuda i te naredbe. A mi, tek kada malo odrastemo priznamo da je to imalo smisla.
Lekari smatraju da bi probleme sa kičmom i stopalima trebalo rešiti pre polaska u prvi razred osnovne škole. Zbog toga, veoma je važno da pratite kako se vašem detetu razvija kičma, da obraćate pažnju na to kakve navike stiče dok obavlja aktivnosti po kući, kako sedi, kako hoda, kako biste mogli da budete potpuno upućeni i primetite sam početak potencijalnog problema. Isto kao što primetite da se vaš mališan isuviše približi televizoru dok gleda crtaće, isto tako vremenom primetite i ako vaše dete hoda na prstima, odnosno da ne gazi celim stopalom po tlu. U oba slučaja, potrebno je obratiti se lekarima i poslušati njihove savete.
Ukoliko je lekar ustanovio da vaše dete ima ravna stopala, trebalo bi svakodnevno kod kuće da vežba stopala i radi na poboljšanju tog problema. Lekari najčešće preporučuju vežbu u kojoj se nožnim prstima hvataju klikeri prosuti po podu, kao i one čuvene, koje pamtimo sa časova fizičkog vaspitanja, kada se hoda na prstima, zatim na petama, a onda i na spoljašnjem delu stopala. Detetu će ove vežbice, moguće je, biti dosadne i monotone, pa ideja da vi zajedno radite sa njim, ili da predstavite vežbice kao igru, sigurno će biti delotvornija. Potrebno je biti uporan i posvećen, a rezultati će se vremenom pokazati. Takođe, trebalo bi da obratite pažnju na to koliko je kvalitetna obuća koju kupujete deci. Pored toga što je deci važno da cipele budu lepih boja, mnogo je važnije to da one budu udobne i da u svakom smislu odgovaraju stopalu.
Ako primećujete da vaše dete ne drži leđa ispravljena dok sedi, stoji, šeta, trebalo bi takođe da se obratite lekaru. On će u skladu sa vrstom problema kičme propisati određene vežbice koje će pomoći. Preventiva, naravno, može biti i svakodnevno porodično jutarnje razgibavanje, kao i treninzi u sportskoj školici, ili na bilo kom sportu. Uvek je, zar ne, bolja opcija „Bolje sprečiti, nego lečiti“. A za sport makar znamo – možda ne sprečava u potpunosti, ali sigurno smanjuje česte odlaske kod specijalista za kičmu i stopala.
Jovana Stojmenović
